Dnevnik jednog šizofreničara

Nisam. Ne, nisam, i dosta vas je više.
Nisam ja taj koga tražite. Taj je davno otišao. Ostao sam ja. Pustite me i odlazite. I zatvorite vrata prilkom izlaska.
Vrataaa…
Ma da… Ko mene sluša.
Ma nek’ stoje vrata, bolje je ovako… Treba da se malo prozrači. Ili ipak da ih zatvorim. Ma razmislit’ ću o tome kasnije, nemam sad vremena. Moram razmišljati o onome što sam trebao prije par dana.
O čemu sam ono trebao razmišljati?
Pa da, zapisao sam to negdje. Idem da pronađem.
Gdje sam ostavio taj papirić? Ili sam to zapisao u nekoj knjizi, na zadnjoj strani? Ili na prednjoj!?
Da pitam njega.
Gdje je on, sad je bio ovdje.
Pa gdje je sad otišao po ovakvoj kiši. Pljusak. Bolje da je ostao.
Ma neka je otišao, da malo odmorim. Ili da ga zovem, da mi ne bude dosadno.
Ma ne. Imam puno posla, samo bi smetao.
Ah…
Tu si.
Sad sam bio kod fotelje, valjda te nisam vidio.
Jah, trebao si mi za nešto, ali ne znam sad… Ali ne žuri ti se, sjedi. Samo pređi za stolicu, to je moja fotelja. Ti sjedi, ja moram da nešto završim. Nešto oko… Ma to je tajna. Ne smijem ti reći. Radim na jednom velikom planu. Toliko ću ti reći, a ostalo, kad dođe vrijeme.
Osvjetljenje.
To mi treba, mračno je. A u mraku se ne može razmišljati. Ne, u mraku se ne može čitati, a za razmišljanje… tu mi treba pogodna temperatura. Hladnije ili toplije?
Je l’ bitno!?
Nemam pojma, idem malo da odspavam.

16 Responses to “ Dnevnik jednog šizofreničara ”

  1. jel ti to pricas sa svojim papiricem? :))))

  2. Ko sa kim prica…
    Ko si ti…
    Sta radiš ovdje…
    Ili ja samo cujem nekakav glas…
    :P)))

  3. pa ja sam, covece, papiric, ostavio si me, jebo te ovde u ostavi, a ovaj tvoj sin tinejdzer se krije tu da pusi, zamalo da poginem, jesi li ti lud? i ja, budala, pitam coveka koji pise “dnevnik jednog sizofrenicara” da li je lud? a vidi sta je sve napisao poi meni? ja sam sad lose istetovirani papir! kako cu ovakav napolje? i zasto si nacrtao elektricni sporet na meni? jesi li lud? opet ja iz pocetka… AAAAAAAAAAAAAAAA

  4. e…da te pitam nesto? jel si skonto ti da smo oboje u isto vreme pisali o ludacima? cudna suma je to…;)

  5. Nevjerovatno, isto kao da cujem neki glas… a nigdje nikoga. Osim ovog papirica.
    Nisam valjda lud da razgovaram sa papiricem. E jebemga, nisam toliko lud. Nisam.
    A kao da mi je imao nešto važno reći, taj papirić… Papirić ne može pricati, šta mi je. Bolje da ga poderem. Da me više ne smara.
    Prokleti papirić. aaa

    A gdje mi je ona skica elektricnog šporeta, pitam se?!?!

  6. Cudno cudno…. veoma. :)))
    Šta više, zanimljivo 😉

  7. Da me poderes? Malo ti je sto umalo da poginem? Ovo je gore od zlocina protiv covecnosti, ovo je zlocin protiv papirnosti!!! A ja sam uvek trpeo sva sto ti nisi mogao podneti! Ja sam onaj po kome si grebao dok su svi gazili po tebi! Ja sam zrtva ljudske zavere! Usudi se da me poderes! Ko dere papire danas, sutradan ce zivotinje drati, a prekosutra ljude. Ma sta se raspravljam s tobom? Poderi me… Polazem, po ko zna koji put, svoju zrtvu…evo stavljam glavu na giljotinu… ajde, uradi to… mozda te nesto drugo unedi da si normalan. Ludaku jedan!

  8. ovo je bas in spirativno :)))

  9. Znaš šta… ne želim više da se raspravljam sa papirom. Papirići nisu nikada imali pravo glasa. Ovdje vlada demokratija a ne papirokratija.
    I zato, jednostavno… der, der, derrrr
    Eto.

  10. zlocin protiv papirnosti… ni groba ne dobih…

  11. Poceo si da pricas sa papiricima.hmm
    Jesam ti rekla da si puk'o?:P

  12. Ko! Ja! Sa kim pricaš :D:P
    ;)))))

  13. hahahaha nemoj sad da mene pravis ludom,kad si ovdje jedini zi lud:P:P
    hahaha:D
    Boze,Boze….fkt ne znam sta ti je:P hahaha:D

  14. Hahahah, ovo postaje zanimljivo.
    Pa dobro ti pišeš, šta pričaš ti 🙂

  15. ma papiric je zakon 😀

  16. meni mnogo se svidja 🙂

Komentariši