Dnevnik jednog narkomana

Približno tri dana. Tačnije, 68 sati i 17 minuta. Svaka minuta je trajala mjesecima, a svaka sekunda… eh, sekunda, ona kao da nema kraja. Tik, pauza, tak, pauza… Tko još broji stotinke!?
Vrijeme stoji. Neko je zaboravio naviti nebeski sat. Baš onda kada mi je potrebno da ide tri puta brže, sat je usporio. Mehanizam je u kvaru. Nešto nije uredu sa vremenom. Siguran sam da ni Einstein nije predvidio ovako nešto. Jer, i on je bio realan, u nekim svojim okvirima. A to da će vrijeme ovako usporiti, to nije bilo realno za očekivati.
Dakle, tri dana. Tri dana sam ‘čist’. Rekli su mi da je prvih mjesec dana presudno. Ako to izdržim. ostalo je lako. Hm, dug je to period.
U meni se vodi jedna nevjerovatna, može se reći i historijska, bitka. Dva velika neprijatelja su ukrstila mačeve. Na jednoj strani je ovisnost, ovozemaljsko zlo, tako snažan protivnik. Njena se vojna postrojba pruža bojnim poljem dalje nego što ljudski pogled može da obuhvati. Na svoju stranu je prikupila mnoge saveznike. Tu su, između ostalih, želja za bijegom od stvarnosti, potreba za zaboravljanjem svih problema, bijeg od samog sebe, pogrešna misao da će se sve riješiti jednom novom ‘dozom’.
To je jedan tako organizovan neprijatelj, da su mnogi predavali bitke bez ispaljenog metka.
Sa druge strane stoji, na prvi pogled malobrojniji protivnik, život. On nema saveznika, sam je. Ali ima odlikovanja. Iza njega stoji bezbroj dobijenih bitaka. Njegovo ordenje je davno prestalo da se broji. Medalje za hrabrost i bitku do zadnjeg daha se samo nižu. Protivnik za svaki respekt.
Žestoka bitka je počela prije tri dana. Osjećam u sebi kako bojno polje podrhtava pred navalom sukobljenih strana. Je li moje tjelo dovoljno snažno da izdrži takvo nešto. Bitku dobra i zla, života i smrti, svijetla i tame. U meni, ovih dana, stanuje vrisak koji niko ne čuje, bol koju niko ne vidi. Lomim se.
Sukob u meni ne jenjava. Žrtava je mnogo na obje strane. Polje je krvavo. Bitka i dalje teče, a vrijeme stoji… i stoji… i stoji.

21 Responses to “ Dnevnik jednog narkomana ”

  1. fakat je grozno,ja mislim da se nikad ne mogu ovisnici rijesiti toga,i nakon nekoliko god.kad im se pruzi prilika opet ce uzeti

  2. Teško onom ko ‘zaglavi’. Ali mnogi su se izvukli. Znaci ima nade.

  3. Vidis Kazza..khm nisam znala da se drogiras.:O
    😛

  4. Ma to ja u slobodno vrijeme… onako iz dosade:P
    Malo na net-u, malo na speed-u :DD

  5. znači tu se krije nada.
    Još jedan dnevnik u nizu. Kao da suosjećaš s njima 😀

  6. odlično opisano 🙂 ..čak uljepšano.

  7. Heh. Kako bi bilo lakše da vrijeme samo proleti. Okreneš se, i prošlo je dosta vremena. Ironično, stvari koje nam nisu mrske i protiv kojih ne moramo voditi bitku brzo prolaze, dok ove upravo suprotne razvlače se kao žvakaća guma -_- Eh…ali dobro, svašta nam ovaj život može podvaliti. Sve je to snaga duha 8D

    Nego, samo među nama, nađe se koja, a? >;D

  8. O vremenu bi se dalo raspravljati. Cudna je to pojava.:D

    Hahahahaha… Među nama, pa sad… hm… ovaj… khm… kako da ti kažem:D
    Može se naći, samo izrazi želju:)

  9. Teško je to, biti na sredini borilišta, ne znati na koju stranu se okrenuti…
    Eh, teški protivnici.

    Teško za odabrati.

  10. Fkt je tako.
    Velika je to unutrašnja borba.

  11. Da, i… nastavi pisati. Dobra stvar!
    Sve je ovo u tebi, svaki od ovih likova si ti.
    Kao da tačno znaš šta predstavljaju. Jako mi se sviđa.

    🙂
    Pozdrav.

  12. nemam pojma o cemu ti ovdje pises, al’ mogu ti reci da si naoknadio dug za vremensku prognozu s ovih par postova upravo…

  13. Hahaha… mislio sam da ce me skuplje koštati vremenska prognoza, al’ hayd’
    Ipak, ja se još osjecam dužnim… nije mala stvar davati informacije o vremenu:)

  14. Da kaza u pravu si tako bi to nekako i opisali nego covjek je nekad sebi vuk:(

  15. haha ne brini smislit cu ja onda jos nesto nikakav problem 😛

  16. Cini se da vrijeme stoji, jer to vrijeme treba upotpuniti necim. U ovom slucaju bjeg je izlaz, mozda 🙂
    I nemoj nikad vise da kazes da ne znas pisati vv 🙂

  17. Bijeg ne bi trebao da bude izlaz… al’ et’.
    🙂

  18. Ja imam živi dokaz pored sebe koji je pobijedio zlo i prigrlio život objema rukama 🙂 Sve se može kad se hoće i kad uložiš sve napore da sebi želiš dobro,da ne posustaneš

Komentariši