Dnevnik jednog jutra

August. Grad. Svitanje. Deveti sprat. Stan u staklu. Naš stan. Spavaća soba. Mi.
Budim se. Ona spava. Gledam je. Ustajanje, nečujno. Lagani koraci. Ona se okreće, stani!… Tišina. Vratila se snu, nastavljam.

Kupatilo i tuširanje. Kuhinja. Stolica, odmor i zijevanje. Kafa i tost. Dvije šolje, dva tosta. Njena sa mlijekom. Dva reda čokolade. Soba, spavaća.
Način buđenja?… Pjevušenje!?, Ruka!?, Poljubac!?… Da. Još jedan. I još jedan. Kapci. Oči, njene.

Pogledi, jedno u drugo. Osmijeh. Onda i moj.
Dva osmijeha. Miris kafe.
Zagrljaj.

Te "sitnice"… to smisao života!?…

Da.

4 Responses to “ Dnevnik jednog jutra ”

  1. Drago mi je, izuzetno…
    FaJa 😀

  2. Sitnica po sitnica i izgradi se svijet. A onda zaboraviše od čega je zapravo nastao 🙂

  3. Cigla po cigla… Tačno, sve krece od sitnica… 🙂

Komentariši