Dnevnik jedne mašte

Svakome je nešto teško. Nekome nešto, a nekome neko drugo nešto. Jedno nešto, a za svakoga različito. I svi mi iznalazimo načine da izađemo na kraj sa svojim nešto. Neko poredi svoje nešto sa tuđim, pa se tješi da je drugome teže. Neko se namjerno zaokupi nečim da zaboravi na svoje nešto. Neko plače, a neko smijehom prikriva… neko šuti.

Mene moje nešto "uhvati" kad sam sam. Šunja se, proviri da vidi ima li koga, pa me zaskoči. Često se sretnemo u hladnim zimskim noćima, kao što je ova, kada hodam ulicama svog ili tuđeg grada, stisnut u svoju odjeću razmišljajući o onom dijelu tijela po kojem mi je najviše hladno. Onda dođe nešto, uvuče mi se u misli i postaje nemirno. A ja se onda borim…
Moje najjače oružje je mašta. A nešto se boji moje mašte. Zna da tada prelazi u drugi plan, da biva zaboravljeno. A ja maštam o svemu… Izokrenem svoju realnost, svoju okolinu, pa mi bude zanimljivo. Od prolaznika "pravim" pingvine, od zgrada vidim ogromne čokolade. Drveća postaju čudovišta, strašna i velika. Ulične lampe sa savijaju preko ulica gradeći mostove, a automobili postaju čamci. Klupe su violine, a zaljubljeni parovi na njima gudala. Moja ulica se odmotava kao dugi ćilim, a lokve na njoj postaju šare. Sve se mijenja…
Vadim ruku iz džepa i u njoj vidim kist… počinjem da crtam. Hladno zimsko nebo kitim zvijezdama, crtam komete. Onda obrišem crnu boju sa neba pa nacrtam sunce. I smijem se…

Tada shvatim da sam došao do kraja svog puta, i sjetim se da jedno nešto pokušalo da "ubije" ovaj zadovoljni osmijeh. Mašta je, po ko zna koji put, bila jača.

11 Responses to “ Dnevnik jedne mašte ”

  1. nomatchesfound

    “Ako bilo kad osetiš da mrtve stvari koje držiš
    odjednom menjaju boju i počinju da dišu,
    moraš ih sam završiti; niko ne može da te zameni.

    Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznost
    što izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra,
    u kojem neotporno i pihtijasto podrhtava
    meko i vlažno klatno tvoje uobrazilje.” M.A.
    :*

  2. @nomatchesfound: Pa eto, pola sam skonto a pola tu i tamo 😛 Uglavnom, mislim da će mi, kad sve skontam, ovo biti lijepo pa ću odmah reći da je lijepo 😀
    :*

    @Centaurea: .) (we know each other? 😛 )

  3. Mislim da bi bez tog ‘nešto’ čovjek bio lud, a bez one mašte koja bi na tren uspavala to ‘nešto’ čovjek bio još luđi. Zanimljiva je ta cijela zbrka.

  4. Da engel, da… to je to. I to sve tvori naš život, daje mu neki smisao. 🙂

  5. masta moze svasta….samo je budjenje bolno….

  6. masta je jedan veliki optimista i saljivdzija i djeda mraz 😀 😛

  7. super su ti blogovi…
    nadam se da se ne ljutis sto sam “posudio” neke i malo ih onako…prepravio…
    nadodao nesto svoje…

Komentariši